Edit in JSFiddle

<!DOCTYPE html>
<html>
	<head>
		<title>Наслов прозора</title>
		<meta charset='UTF-8'/>
	</head>
	<body>
	    Уводни пример
	
		Ово је први пример документа који смо креирали помоћу језика HTML. Сам документ различито изгледа ако се посматра 
		у оквиру неког програма за уређивање обичног текста (енгл. text editor, примери: Notepad, Notepad++, PSPad, итд.)
		и неког читача веба или веб-читача (енгл. browser, примери: Mozilla Firefox, Google Chrome, Microsoft Internet Explorer,
		Microsoft Edge, Opera, Safari). У даљем тексту се претпоставља да документ посматрамо у програму за уређивање текста.
		
		Прва линија документа је карактеристична за верзију HTML5 која је тренутно
		актуелна. Прва верзија HTML-a се просто звала HTML (без броја), а потом су уследили верзије HTML 2.0, HTML 3.2, HTML 4.0, HTML 4.01.
		Следећи корак је био покушај да се корисници HTML-а приволе да користе XHTML као "проширени и стриктни" HTML. 
		Međutim, pokušaj nije naišao na očekivani odziv i umesto nove verzije XHTML-а, појавила се актуелна верзија HTML5 која је наишла на много бољи пријем.

		Хронолошки посматрано, историја верзија HTML-а изгледа овако:
		
		HTML (1989 - 1995); 
		HTML 2.0 (1995-1997), први HTML-стандард, аутор Радна групе за интернет-инжењерство (енгл. Internet Engineering Task Force, скр. IETF);
		HTML 3.2 (1997), аутор Свесветски веб (енгл. World Wide Web Consortium, скр. W3C);
		HTML 4.0 (1998), аутор Свесветски веб (енгл. World Wide Web Consortium, скр. W3C);
		HTML 4.01 (1999), аутор Свесветски веб (енгл. World Wide Web Consortium, скр. W3C);
		XHTML 1.0 (2000-), аутор Свесветски веб (енгл. World Wide Web Consortium, скр. W3C)
        HTML5 (2004-), аутор Радна група за примењене технологије засноване на хипертексту веба (енгл. Web Hypertext Application Technology Working Group, скр. WHATWG)		

		Ако досадашњи текст посматрамо у читачу веба, примећујемо да се знаци за нови ред и вишеструке белине 
		(размаци, табулатори и знаци за нови ред, празни редови) третирају на исти начин, тј. као један једини размак,
		односно да белине не утичу на форматирање текста, тако да се и наслови и пасуси и листе које смо покушали да форматирамо белинама не приказују онако како очекујемо.
	</body>
</html>