Edit in JSFiddle

<!DOCTYPE html>
<html>
	<head>
		<title>Naslov prozora</title>
		<meta charset='UTF-8'/>
	</head>
	<body>
	    Uvodni primer
	
		Ovo je prvi primer dokumenta koji smo kreirali pomoću jezika HTML. Sam dokument različito izgleda ako se posmatra 
		u okviru nekog programa za uređivanje običnog teksta (eng. text editor, primeri: Notepad, Notepad++, PSPad, itd.)
		i nekog čitača veba ili veb-čitača (eng. browser, primeri: Mozilla Firefox, Google Chrome, Microsoft Internet Explorer,
		Microsoft Edge, Opera, Safari). U daljem tekstu se pretpostavlja da dokument posmatramo u programu za uređivanje teksta.
		
		Prva linija dokumenta je karakteristična za verziju HTML5 koja je trenutno
		aktuelna. Prva verzija HTML-a se prosto zvala HTML (bez broja), a potom su usledili verzije HTML 2.0, HTML 3.2, HTML 4.0, HTML 4.01.
		Sledeći korak je bio pokušaj da se korisnici HTML-a privole da koriste XHTML kao "prošireni i striktni" HTML. 
		Međutim, pokušaj nije naišao na očekivani odziv i umesto nove verzije XHTML-a, pojavila se aktuelna verzija HTML5 koja je naišla na mnogo bolji prijem.

		Hronološki posmatrano, istorija verzija HTML-a izgleda ovako:
		
		HTML (1989 - 1995); 
		HTML 2.0 (1995-1997), prvi HTML-standard, autor Radna grupe za internet-inženjerstvo (eng. Internet Engineering Task Force, skr. IETF);
		HTML 3.2 (1997), autor Svesvetski veb (eng. World Wide Web Consortium, skr. W3C);
		HTML 4.0 (1998), autor Svesvetski veb (eng. World Wide Web Consortium, skr. W3C);
		HTML 4.01 (1999), autor Svesvetski veb (eng. World Wide Web Consortium, skr. W3C);
		XHTML 1.0 (2000-), autor Svesvetski veb (eng. World Wide Web Consortium, skr. W3C)
        HTML5 (2004-), autor Radna grupa za primenjene tehnologije zasnovane na hipertekstu veba (eng. Web Hypertext Application Technology Working Group, skr. WHATWG)		

		Ako dosadašnji tekst posmatramo u čitaču veba, primećujemo da se znaci za novi red i višestruke beline 
		(razmaci, tabulatori i znaci za novi red, prazni redovi) tretiraju na isti način, tj. kao jedan jedini razmak,
		odnosno da beline ne utiču na formatiranje teksta, tako da se i naslovi i pasusi i liste koje smo pokušali da formatiramo belinama ne prikazuju onako kako očekujemo.
	</body>
</html>